У оквиру пројекта „Изузетне жене Србије“, након откривања мурала композиторки Љубици Марић, у Крагујевцу је организована дебата о родној равноправности и положају жена. Мурал је део пројекта који подржава Амбасада Краљевине Холандије, па је том догађају, уз бројне госте присуствовао и амбасадор Јост Реинћес.
Ми придајемо велики значај родној равноправности и улози жена и то радимо не само у Холандији, већ у свим земљама где смо заступљени, истакао је Реинћес. Због тога смо и започели овај пројекат да би указали почаст изузетним женама из српске историје у десет градова у Србији. Као гости ове земље схватили смо да то треба да урадимо са својим партнерима овде у Србији, не само у Београду него у десет различитих градова и општина у Србији.
Поред композиторке Љубице Марић из Крагујевца, друге хероине којима се овим пројектом одаје почаст су – прва министарка Митра Митровић у Пожеги, прва физичарка и директорка института Винча у Гроцкој Бранислава Перовић, правница Хафиза Демировић у Тутину, књижевница Јелена Димитријевић у Алексницу, атлетичарка Вера Николић у Крушевцу, архитектице Јованка Бончић Катеринић у Нишу и Јелисавета Начић у Београду, песникиња Гина Рањичић у Београду и Вера Црвенчанин Куленовић филмска редитељка и сценаристикиња у Новом Саду. Изабране жене одиграле су важне улоге у различитим областима и тако допринеле еманципацији жена и јачању њиховог положаја у друштву.
О пројекту „Изузетне жене Србије“ говорила је Невена Николић из Одељења за културу, медије и јавну дипломатију амбасаде Холандије, а о стваралаштву, лику и делу Љубице Марић професорка Филолошко – уметничког факултета Сања Пантовић.
Питање родне равноправности није питање пола, то је питање људскости, хуманости и поштовања Устава као највишег законодавног акта у нашој земљи, где смо сви једнаки, имамо једнака права и једнаке могућности, нагласила је Гордана Дамњановић чланица Градског већа за здравствену и социјалну заштиту и председница Савета за родну равноправност. Захваљујући бројним пројектима и донаторима, током претходних неколико година учинили смо да се Крагујевчанке осећају признатије и достојансветније када је реч о политичком и јавном животу. Од десет начелника градских управа, девет су жене. На челу Центра за развој услуга социјалне заштите Кнегиња Љубица, Завода за здравствену заштиту радника Застава и Апотекарске установе, такође су жене. Али, не заборављамо ни жену радницу, земљорадницу, жену која је из високо угрожених маргинализованих група, јер као локална самоуправа имамо обавезу да бринемо о свима, поручила је Дамњановић.
