„Отворени подаци за паметно доношење одлука на локалном нивоу“ тема је конференције којом је у Крагујевцу обележена Недеље отворених података. На скупу који је организовао ИКТ Кластер централне Србије, Data Cloud Technology i eKG InfoData, су поред бројних ИТ стручњака, представника Универзитета, државних и градских институција и предузећа присуствовали и помоћница директора Канцеларија за ИТ и еУправу Драгана Бећић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Милан Мариновић и дигитални саветник у УНДП, Слободан Марковић. У име града Крагујевца присутнима се обратила Сања Туцаковић, чланица Градског већа за локалну самоуправу, и том приликом подсетила да је 2020. године, Крагујевац понео титулу Шампиона отворених података на локалном нивоу, чиме је потврдио да је не само град података и информационих технологија већ и град отворених података.
Отворени подаци веома су значајни за повећања учешћа грађана у одлучивању што доводи до побољшања квалитета њиховог живота, што даље утиче и на квалитет рада Градских управа, локалних предузећа и привреде. Проблеми у овој области су недостатак информационих технологија, унос података у систем, издавање докумената у електронском облику, али ако посматрамо садашње време у односу на период од пре две, пет или 10 година помаци су велики, казала је Туцаковић. Она је ову прилику искористила да представи пројекат израде личних карата месних заједница на територији града Крагујевца. Оне ће садржати податке о томе шта је урађено, колико је финансијских средстава уложено у инфраструктурне радове, радове на објектима, градски превоз за сваку месну заједницу, затим податке о површини, броју становника. Њиховим упоређивањем можемо да дођемо до закључка колико смо уложили средстава у односу на број становника или површину, и тиме објаснимо грађанима зашто радимо у једној а не у другој месној заједници. Тако ћемо, изразила је наду Сања Туцаковић, имати знатно мање проблема и моћи да управљамо радовима и улагањима.
Термин отворених података први пут се помиње 2017. године а за четири године Канцеларија за ИТ и еУправу радила је, поред осталог на томе, да објасни шта су отворени подаци, како се користе и примењују за израду апликација, подсетила је помоћница директора Канцеларија за ИТ и еУправу Драгана Бећић и додала да је град Крагујевац увек био спреман на сарадњу и отворен за реализацију идеја Канцеларије. Поред отворених података, на мала врата улазимо и у свет података. Подаци су битни за сваку институцију, установу, јединицу локалне самоуправе због чега желимо да едукујемо запослене да их користе и паметно доносе одлуке, како би, казала је Бећић, унапредили рад управе а тако и живот грађана.
Акценат више није на томе којим путем да дођете до тражене информације већа да је имате и да са једним до два клика дођете до онога што вас интересује, казао је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Милан Мариновић. Он је нагласио да је потребно што више отворених података о раду органа власти на свим нивоима, а са друге стране потребна је заштита личних података, којих у отвореним подацима не треба да има, или да их има, али у мањој мери. У будућности треба наћи меру у којој ће свако ко је заинтересован моћи да дође до тражених података а да наша приватност не буде угрожена, поручио је Мариновић.
Државне институције производе велику количину података који нису корисни само њима, већ велику корист имају и грађани. Један од таквих примера је јавни превоз у Крагујевцу, јер надлежно предузеће има податке о станицама и реду вожње. Када се такве информације ставе у отворени формат и пруже свима на располагање, помоћу мапа лако нађете пут од тачке А до тачке Б. Овим постаје очигледно да подаци имају велику вредност, објаснио је Слободан Марковић, дигитални саветник у УНДП. Први национални портали отворених података покренути су 2009. године у Америци, 2010. у Британији. У Србији је отварање података почело 2014. године на иницијативу програма Уједињених нација за развој. Уз финансијску подршку Уједињеног Краљевства и формирањем Канцеларије за ИТ и еУправу, прави замах почиње 2017. године. Донет је законски оквир који омогућава институцијама да објављују податке, подржане су државне институције за отварање првих скупова података и научно истраживачке, технолошке и државне заједнице које ће их користи. Град Крагујевац је одличан пример који није само отворио податке, већ је формирао и институцију еКГ ИнфоДата да управља тим подацима и даље развија сервисе. Отварање података је само почетак, за то је потребна инфраструктура, казао је Марковић, не само за безбедно чување попут Дата центра. Потребни су стручњаци способни да обрађују податке као и подршка локалне самоуправе како би се обезбедио квалитет података, на основу којих ће моћи да се доносе и одлуке. То је процес који захтева велики број људи, нових знања и велику подршку, поручио је Марковић.
Иначе, данашња конференција реализована је у склопу пројекта „Отворени подаци за одрживи развој“, који спроводе Канцеларија за информационе технологије и електронску управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
