Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, и ове године послате су поруке мира из крагујевачких Шумарица где је одржана антиратна манифестација Велики школски час.
Венце су крај Споменика стрељаним ђацима и професорима положили професори и ученици Прве крагујевачке гимназије, државна делегација коју су чинили Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије и Дарија Кисић, министарка за рад, запошљавње, борачка и социјална питања, представници бројних амбасада и делегације градова побратима.
Ове године, на великом школском часу изведена је драмска поема „Земља“ по тексту Енеса Халиловића. Поему је режирао је Петар Станојловић, а глумачки ансамбл чинили су Небојша Дугалић, Рифат Рифатовић, Милош Крстовић, Исидора Рајковић, Аврам Цветковић и Воин Васојевић. Сценски наступ уметника био је испраћен хором ученика Прве и Друге крагујевачке гимназије.
Кроз ову поему, као и кроз друга Халиловићева књижевна дела провлачи се једна заједничка нит, прича о обичним људима у тешким временима.Ова трагедија, према Халиловићевом виђењу, догодила се онима који немају имена и презимена – они представљају све жртве, па су због тога и јунаци ове поеме безимени.
Могу рећи да је поема писана у духу антифашизма и памћења историје. Од памтивека, од првих људи, сваки злочин треба памтити и о свакоме треба говорити. Уметност је ту да нас понекад подсети на страшне трагедије као што је била трагедија Крагујевачког октобра. Надам се да сам написао дело које неће важити само данас, него ће важити и сутра. Овом темом сам се бавио и у роману „Људи без гробова“ али и сада, у драмској поеми „Земља“. То је заправо постантички комад који веже савремену трагедију 20. века са античким трагедијама. Семе трагедије је једно. Тргедија није само за античке краљеве. Ми видимо да многи мирни сиромах лежи у овом гробу. Дакле, о сваком човеку и о свакој жртви може да се напише уметничко дело – казао је Халиловић, закључујући, у својој поеми да је „злочин сакрити злочин“.
