Град Крагујевац један је од 11 градова и општина у Србији који од данас започиње процес модернизације система даљинског грејања коришћењем обновљивих извора енергије. У име града Крагујевца Меморандум о разумевању са потпредседницом Владе Србије и министарком рударства и енергетике, проф. др Зораном Михајловић, директором Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан Матеом Коланђелијем и Њ.Е. Урсом Шмидом амбасадором Швајцарске у Србији, потписали су градоначелник Никола Дашић и директор Енергетике Андреја Илић.
У Меморандуму је за Крагујевац планирано финансирање два пројекта: Коришћење отпадне топлоте из Државног дата центра и Изградња котла на биомасу на матичној локацији у Енергетици.
Пројекат предвиђа уградњу топлотне пумпе за преузимање топлоте коју емитује опрема у Дата центру за потребе топлане „Аеродром“ која се налази на око 800м ваздушном линијом од Дата центра. На овај начин би се смањили трошкови и потрошња електричне енергије за сам Дата центар, а уједно обезбедио извор топлоте, појаснио је градоначелник Никола Дашић. Ови пројекти су још један допринос опредељењу града да обезбеди чистији ваздух и зеленију Шумадију.
Захваљујући Влади Републике Србије, председнику државе, Европској банци за обнову и развој и Министарству екологије успели смо да спроведемо један од највећих пројеката, а то је замена котлова на угаљ котловима на гас у систему даљинског грејања, чиме за 70 процената смањујемо аерозагађење током грејне сезоне. Поред тога, у сарадњи са Министарством рударства и енергетике у овој и претходној години, определили смо 50 милиона динара за 400 домаћинства, која су у оквиру енергетске санације највеће интересовање показала за набавку котлова на гас, замену столарије и изолацију стамбених објеката.
Дашић је том приликом подсетио и на сет зелених одлука. Од Нове године сви угоститељски објекти су у обавези да имају уграђене филтере на бази активног угља, а од 1. септембра ступила је на снагу и одлука која обавезује инвеститоре да за сваки новоизгаређни стан или локал посаде по једно стабло. Када помножимо број садница са бројем издатих грађевинских дозвола – резултат је озбиљно пошумљавање наше Шумадије, истакао је Дашић.
Данас не постоје важнија и скупља реч од енергије и енергетске безбедности, поручила је Зорана Михајловић. Подаци кажу да се данас произведимо 37 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије. Реализацијом планираних пројеката у 11 локалних самоуправа, из ОИЕ ћемо производити 197 GWh топлотне енергије, односно 3,5 пута више. Такође, ови пројекти ће резултирати смањењем емисије угљендиоксида за око 25.000 t годишње. Свака тона, сваки килограм гасова и честица мање значи квалитетнији живот.
Вредност пројекта је 40,5 милиона евра. ЕБРД, са којим први пут сарађујемо на овај начин, кредитира пројекат са 30 милиона евра, а швајцарска влада и ЕУ донирају 7,5, односно три милиона евра и у наредне четири године сви пројекти ће бити готови и омогућиће да и други градови користе обновљиве изворе за производњу топлотне енергије. Имамо потенцијале и важно је да их претворимо у енергију, рекла је Михајловићева.
Присутнима се обратио и Матео Коланђели регионални директор ЕБРД – а за западни Балкан који је истакао да је у светлу кризе значај пројекта започетог пре годину дана још већи. Ово ће бити пример како да убрзамо енергетску транзицију, побољшамо енергетску безбедност и унапредимо квалитет ваздуха.
Према речима амбасадора Швајцарске у Србији Урса Шмида, обе наше земље суочавају се са изазовима када је реч о смањењу емисија са ефектом стаклене баште и трудимо се да повећамо проценат ОИЕ које користимо за производњу енергије. Пројекат ће показати како систем даљинског грејања у Србији може да функционише коришћењем ОИЕ, стварајући тако пример најбоље праксе и развијајући тржиште за зелене и иновативне технологије.
