Поводом награде „Златни витез“ коју је писац Венко Андоновски добио на Тринаестом међународном књижевном форуму у Русији, Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу и Ана Петровић, помоћница градоначелника за културу и информисање, организовали су пријем. Андоновски је награђен за драматургију за књигу „Три драме за позориште“ која је прошле године објављена у Москви.

Венко Андоновски је редовни професор који на Универзитетима у Скопљу и Подгорици предаје више предмета, међу којима су Светска књижевност и Словенска књижевност, рекао је Бјелетић. Његово умеће писања смо имали прилике да пре две године упознамо на Великом школском часу када је изведена његова поема „Изрешетане душе“. Веома ми је драго да се овом наградом наставља континуитет који је у култури веома важан и потребан. Ми имамо познате писце који су освајали престижне националне и међународне награде, као што су Видосав Стевановић, Владимир Јагличић, Мирко Демић и други и драго ми је да се Венко Андоновски придружио тој плејади писаца.

Професор Андоновски је македонски романсијер, драмски писац, есејиста, критичар и књижевни теоретичар који живи у Крагујевцу. Ожењен је Крагујевчанком, али га и породични корени везују за град Крагујевац за који каже да је „једна мала дневна соба“ за којом је чезнуо читавог живота. Према његовим речима, „камерна атмосфера“ Крагујевца га инспирише да ствара своја дела, а његов нови роман је недавно објављен у Скопљу.

Моји корени су из Крагујевца. Крагујевац је locus natalis не само моје породице, већ и моје књижевности, истакао је Андоновски. Мајка је овде рођена, а деда по мајци је 1941. године стрељан у Шумарицама. Награду „Златни витез“ која ми много значи, јер представља међународну награду за драматургију, посвећујем Крагујевчанима и мојим прецима. Ову награду су пре мени добијали веома значајни ствараоци попут Душана Ковачевића, Емира Кустурице, Иване Жигон итд. „Три драме за позориште“ се баве мојом опсесивном темом, а то је западњачка словенофобија, односно, неприхватање Словена као важног културног агрегатa свеукупног човечанства.

Иначе, Венко Андоновски је један од најзначајнијих савремених македонских писаца. Његов најпознатији роман је „Пупак света“ („Папокот на светот”), објављен 2000. године, чије је српско издање објављено 2019. године. За ово дело, проф. Андоновски је добио бројне награде, међу којима су “Балканика” за најбољу балканску књигу године и награда “Југра” у Русији на најбољи роман јужнословенске књижевности преведен на руски језик. Његов роман „Азбука за непослушне“ је преведен на руски језик и био је у избору за Награду „Јасна Пољана“.